Склонение местоимений в сербском языке

Склонение местоимений в сербском языке

Так как сербский язык входит в группу славянских языков, то сербская грамматика довольно схожа с русской.

Сербская азбука
Кириллица Латиница Произношение Транскрипция
А а А а а сад
Б б B b б банк
В в V v в вопрос
Г г G g г гараж
Д д D d д дом
Ђ ђ Đ đ джь мягкий звук,произносится как в буквосочетании «джя»
Е е E e э это
Ж ж Ž ž ж жарко
З з Z z з зонт
И и I i и имя
Ј ј J j й йогурт
К к K k к как
Л л L l л ложка
Љ љ Lj lj ль соль
М м M m м май
Н н N n н нож
Њ њ Nj nj нь июнь
О о O o о дом
П п P p п пара
Р р R r р рука
С с S s с сом
Т т T t т там
Ћ ћ Ć ć чь чей
У у U u у ухо
Ф ф F f ф факт
Х х H h х холм
Ц ц C c ц царь
Ч ч Č č ч более жёсткий чем в русском языке, произносится как «чэ»
Џ џ дж джаз
Ш ш Š š ш шар

Правила произношения в сербском языке

В сербском языке используются равноправно кириллица и латиница, причём правила правописания и произношения одинаковы для обоих шрифтов.

Произношение сербского языка основывается на фонетическом принципе: «Пиши так, как говоришь, и читай так, как написано».

Гласные

Все гласные в сербском языке надо произносить как соответствующие русские гласные под ударением, независимо от того, находятся ли они под ударением или нет. Это обозначает, что в сербском языке нет редукции безударных гласных. Разница между сербскими и русскими гласными состоит еще в том, что в звук «р» в некоторых случаях является гласным звуком и может быть под ударением. Ударение чаще всего находится на первом или втором слоге, и никогда не находится на последнем (за исключением некоторых слов иностранного происхождения). В транскрипции примеров слог под ударением выделен жирным шрифтом. В сербском языке существуют четыре различных типа ударения, которые здесь рассматриваться не будут.

Согласные

Согласно фонетическому принципу согласные произносятся так, как приведено в таблице сербской азбуки и всегда одинаково, в независимости от того перед какими гласным они находятся. Большинство из них произносятся одинаково или очень похоже на произношение соответствующих русских согласных, за исключением букв џ, ђ, ч, ћ, которые в русском языку не существуют. Џ произносится примерно как русское дж в слове джаз, а Ђ как джь. Ч произносится тверже русского ч, а Ћ мягче русского ч.

СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ

Примеры склонений существительных

Единственное число

Падеж Мужской род Женский род Средний род
И ученик ученица море
Р ученика ученице мора
Д ученику ученици мору
В ученика ученицу море
З учениче ученице море
Т учеником ученицом морем
П ученику ученици мору

Множественное число

Падеж Мужской род Женский род Средний род
И ученици ученице мора
Р ученика ученица мора
Д ученицима ученицама морима
В ученике ученице мора
З ученици ученице мора
Т ученицима ученицама морима
П ученицима ученицама морима

ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ

Прилагательные, как и существительные, могут быть мужского, женского и среднего рода, при чём их род, число и падеж зависит от рода, числа и падежа существительных, которые прилагательные описывают. Здесь приведен пример склонения прилагательного леп (красивый).

Примеры склонений прилагательных

Единственное число

Падеж Мужской род Женский род Средний род
И леп лепа лепо
Р лепог лепе лепог
Д лепом лепој лепом
В леп (лепог) лепу лепо
З лепи лепа лепо
Т лепим лепом лепим
П лепом лепој лепом

Множественное число

Падеж Мужской род Женский род Средний род
И лепи лепе лепи
Р лепих лепих лепих
Д лепим лепим лепим
В лепе лепе лепе
З лепи лепе лепе
Т лепим лепим лепим
П лепим лепим лепим

МЕСТОИМЕНИЕ

Формы именительного падежа наиболее употребительных местоимений приведены в вводной части. Мы здесь приведем только склонение личных местоимений, так как притяжательные местоимения склоняются как прилагательные.

Склонение личных местоимений

Единственное число

Падеж 1-ое лицо 2-ое лицо 3-е лицо
И ја ти он, она, оно
Р мене/ме тебе/те њега/га, ње/је, њега/га
Д мени/ми теби/ти њему/му, њој/јој, њега/га
В мене/ме тебе/те њега/га, њу/ју, њега/га
З ти
Т (са) мном тобом њим, њој, њим
П (о) мени теби њему, њој, њему
Читайте также:  Самообразовательная деятельность учителя русского языка

Множественное число

Падеж 1-ое лицо 2-ое лицо 3-е лицо
И ми ви они, оне, она
Р нас вас њих/их
Д нама/нам вама/вам њима/им
В нас вас њих/их
З ви
Т нама вама њима
П (о) нама (о) вама (о) њима

ГЛАГОЛЫ

Обозначение лица местоимением в сербском языке не является необходимым, так как в окончаниях содержатся указания на лицо.

Неопределенная форма глаголов в сербском языке оканчивается на -ти или -ћи.

В сербском языке больше временных форм, чем в русском, но будет достаточно привести три основные формы настоящего, прошедшего и будущего времени, при чем:

образуется с помощью окончаний, а прошедшее и будущее время с помощью вспомогательных глаголов.

образуется с помощью формы настоящего времени вспомогательного глагола бити (быть) и действительного причастия необходимого нам глагола. Действительное причастие образуется из основы глагола и окончаний:

в единственном числе
-о (мужской род),
-ла (женский род),
-ло (средний род);

во множественном числе
-ли (мужской род),
-ле (женский род),
-ла (средний род).

образуется из краткой (безударной) формы настоящего времени вспомогательного глагола хтети (хотеть) и неопределенной формы необходимого нам глагола. Окончания, т.е. вспомогательные глаголы и окончания действительного причастия в примерах спряженияй выделены жирным шрифтом.

ПРИМЕРЫ НАСТОЯЩЕГО ВРЕМЕНИ

Источник

Склонение местоимений в сербском языке

Единственное число ( в скобках дана краткая форма)

Множественное число ( в скобках дана краткая форма)

— в сочетании с предлогами: Од тебе то нисам могла очекивати. Ово цвеће смо донели за њу ;

— в начале предложения или после союзов, не имеющих ударения: Њој вожња никада не прија. Тражимо те цело вече, а тебе нигде нема ;

— в случаях особого подчеркивания, выделения местоимения (если на него падает логическое ударение в предложении): Нису вама то поверили него њему.

Предлагаю закрепить знания упражнениями:

А теперь как всегда.

Jeсте ли чули да …

. најмлађи папа имао је 11 година.

. закон је у 16. веку у Енглеској дозвољавао мужевима да туку своје жене, али само пре 22 часа.

. назив „канкан” изведен је од француске речи која значи скандал, а плес је постао омиљен 1830. године. Девојке су у току игре подизале сукње и показивале ноге, чарапе и доњи веш. Овај изазовни плес је за тили час освојио Париз.

. чувари појединих византијских владара били су Викинзи.

. филмска цензура, која је у Америци постојала између 1934. и 1968. године, пољубац који траје дуже од 30 секунди означавала је као непристојан.

Мне важно знать ваше мнение. Пишите.

Вицеви:

Продолжаем перевод анекдотов с русского на сербский. Попробуйте перевести анекдот на сербский не подсматривая, а потом проверьте себя.

Спрашивает мать у только-что вышедшей замуж блондинки:
— Моешь ли, дочка, посуду?
— Што толку, что ее моем, когда ее мой муж опять вымазывает.

Pita majka tek udatu plavušu:
— Je li, kćeri, pereš li sudove?
— Šta mi vredi što ih perem, kad ih moj muž opet isprlja.
чтобы посмотреть перевод – левой кнопкой мыши выдели абзац сверху

— Upozorenje! Vaš kompjuter je zaražen Crnogorskim virusom!
Ali ne brinite, on tu samo leži i ništa ne radi.

Doktor govori zabrinutom pacijentu:
«S tim vašim srcem živećete vi i 70 godina!»
— «Ali, doktore, pa ja i imam 70 godina!»
— «Eto vidite!»

Какая жена всегда знает где находится ее муж?
— Вдова.

Koja žena uvek zna gde joj se nalazi muž?
— Udovica.
чтобы посмотреть перевод – левой кнопкой мыши выдели абзац сверху

— Obraća se Mujo Fati izvaljen na trosjedu:
«Fato, teško mi te gledat kako samo radiš i mučiš se, molim te zatvori vrata od kuhinje.»

— Kako Japanac drži dijetu?
— Jede jednim štapićem!

Говорит жена мужу: «Я иду на пять минут к соседке, а ты помешивай готовящийся обед каждые пол часа.

Источник

Согласные Ш, Ж, Ц, Ч, Ћ. Предложный падеж единственного числа существительных. Указательные и притяжательные местоимения. Отрицательная форма глагола Бити.

1. Согласные [ ж ], [ ш ], [ ц ] звучат более мягко, чем соответствующие русские согласные.

3. Глухой согласный [ ћ ] — мягкий. Он звучит мягче русского [ ч ], как русский мягкий согласный [ т ] и [ ш ], произнесенные слитно. Кончик языка следует зафиксировать за нижними зубами.

Читайте также:  Трещины языка кто лечит

4. ЛОКАТИВ (ПРЕДЛОЖНЫЙ ПАДЕЖ) ЕДИНСТВЕННОГО ЧИСЛА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ.

В сербском языке семь падежей:

Русский эквивалент
названия

номинатив
генитив
датив
акузатив
вокатив
инструментал
локатив
ко? шта?
кога? чега?
коме? чему?
кога? шта?
ким? чим?
(о) коме? чему?
именительный падеж
родительный падеж
дательный падеж
винительный падеж
звательный падеж
творительный падеж
предложный падеж

Где живите? — Живим у Београду. «Где вы живете? — Я живу в Белграде».

О чему мислите? — Мислим о Београду. «О чем вы думаете? — Я думаю о Белграде».

О коме мислите? — Мислим о сину. «О ком вы думаете? — Я думаю о сыне».

Београд — у БеоградУ

Запомните:

рука «рука» — у руци, нога «нога» — на нози, апотека «аптека» — у апотеци, река «река» —
на реци, лука «порт» — у луци, свеска «тетрадь» — у свесци, Америка — у Америци

5. Прочитайте и переведите предложения.

комната; номер в гостинице

Где си? — У соби сам. Где је вечера? Вечера је на столу, а доручак је у фрижидеру. Где је кључ? — Кључ је у ташни. А где је ташна? — Ташна је на столици. Где је професор? — Професор је на универзитету., А студента? — У учионици су. Нови текст је у књизи, а нове речи су у речнику. Где је лекар? — Лекар је у болници. Где су туриста? — Ту су, у хотелу. А туристкиње су тамо, на плажи. Где је лука? — На мору је. У луци је бели брод. Где су мушкарци? — Мушкарци су на ручку у кафани. И вино је на столу у кафани. У чему је истина? У вину је истина. О чему мислиш? — Мислим о истини.

Ответьте на вопросы:

Где су нови текстови?

Запомните:

— Молим(те, вас)! «Пожалуйста!» (просьба).
— Изволите! Изволи! «Пожалуйста!» (предложение). — Хвала! — Молим! «Спасибо! — Пожалуйста!»
— Извините! Извини! — Молим! «Извини(те)! — Пожалуйста!»
— Молим? «Что-что? (Что вы сказали?)»

6. Прочитайте и переведите диалог.
Разыграйте диалог, заменяя выделенное слово словами в скобках.

Примечание; В сербском языке существуют полные формы личных местоимений, имеющие самостоятельное ударение, и краткие безударные формы (энклитики), например: мене — ме «меня», тебе — те «тебя», мени — ми «мне», теби — ти «тебе».

— Изволи, ово je твоја чаша.

— У чаши је вино.

— Шта је на програму?

— На програму је музика.

— Лепа је. И ти си лепа.

— Молим. То је истина! (пиво, сок, кока-кола, вода)

7. Поставьте существительное в форме локатива.

а) Ташна је на (столица) — Ташна је на столицы. Драгана је у (соба). Оловка је у (торба).
Торба је на (столица). Девојке су на (плажа). Мој муж је у (кафана).

б) Музика је на (програм) — Музика је на програму. Књига је на (сто). На (прозор) су завесе.
Наша соба је у лепом (хотел). Ми смо у (град). На (зид) су слике.

в) На (село) је лепо. — На селу је лепо. На (море) је топло. Звезде су на (небо).
У (позориште) је интересант-на представа. У (вино) је истина.

8. УКАЗАТЕЛЬНЫЕ МЕСТОИМЕНИЯ. В зависимости от степени отдаленности указываемого предмета в сербском языке используются местоимения овај «этот»; тај «этот, тот»; онај «(вон) тот».

Указывает на ближайший

Указывает на отдаленный

Указывает на самый

9. Поставьте словосочетания во множественном числе, например: Овај дан — ови дани.

Она студенткиња, тај студент, овај пријатељ, ово по-зориште, та Рускиња, онај сто, оно село, то јутро, тај зид, то лето, оно место, та улица, тај хотел, ова соба, то дете, онај човек.

10. Дополните предложения прилагательным леп. Полученные предложения преобразуйте во множественное число, например: Овај дан је леп. — Ови дани су лепи.

Овај хотел је. Ова торба је. То село је. Тај пут је. Она соба је. Та зграда је. Ово језеро је. Она слика је. Овај градје. Ово позориште је. Тај хотел је. Она плажа је.

11. ИМЕНИТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ ЕДИНСТВЕННОГО И МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА ПРИТЯЖАТЕЛЬНЫХ МЕСТОИМЕНИЙ.

В отличие от русского языка сербские местоимения његов «его», њен «её» и њихов «их» изменяются по родам, числам и падежам.

12. Составьте предложения по модели: Он је турист (кофер) — То је његов кофер.

а) Он је студент (књига). Он је возач (аутомобил). Он је професор (сто). Он је сељак (село). Он је лекар (болница).

б) Она је студенткиња (књига). Она је мајка (дете). Она је жена (муж). Она је сестра (брат).

в) Они су студенти (универзитет). Оне су студент-киње (књиге). Они су радници (фабрика). Они су туристи (торбе).

13. Ответьте на вопрос по модели: Ово је мој кофер. — А торба? — И торба је моја.

Ово су наши кофери. — А торбе? То је мој кључ. — А оловка? Ово је твој сто. — А књига? Оно је његова соба. — А стан? То је њен аутомобил. — А гаража? Ово су ваши столови. — А столице? То је њихов хотел. — А плажа?

14. Ответьте на вопросы по модели: Чији је ово капут? (ја) — Ово је мој капут.

Чија је ово књига? (ја) Чији је то сто? (ми) Чије су то оловке? (ти) Чији је то брат? (он) Чија је то сестра? (он) Чији је то отац? (она) Чија је то мајка (она) Чија је оно кућа? (они) Чија су ово места? (оне) Чији су оно аутомобили? (они) Чија је ово свеска? (она) Чији је то стан? (он) Чија је оно учионица (они)

15. ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ ФОРМЫ ГЛАГОЛА-СВЯЗКИ БИТИ. Как правило, сербские глаголы употребляются с отрицательной частицей не, однако глагол-связка бити имеет отрицательные формы с ни-, которые пишутся слитно:

Зл. он (она, оно) није

Так же как положительный ответ да можно заменить формами глагола-связки бити (јесам), вместо отрицательного слова не «нет» можно употреблять формы нисам, ниси и т. д., например:

Јесам ли лепа? — Јеси. «Я красивая? — Да, (ты) красивая».
Јесам ли глуп? — Ниси. «Я глупый? — Нет, (ты) не глупый».
Јесте ли професор? — Јесам. Професор сам. «Вы преподаватель? — Да. Я преподаватель».
Јеси ли студент? — Нисам. Професор сам. «Ты студент? — Нет. Я преподаватель».

Је ли то хотел? — Jecт. То je хотел. «Это гостиница? — Да. Это гостиница».
Je ли то ресторан? — Није. То је хотел. «Это ресторан? — Нет. Это гостиница».
Јесмо ли у нашем хотелу? — Јесте. То је ваш хотел. «Мы в нашей гостинице? — Да. Это ваша гостиница».
Јесмо ли у нашем хотелу? — Нисте. То је други хотел. «Мы в нашей гостинице? — Нет. Это другая гостиница».

Јесте ли Руси? — Јесмо. Руси смо. «Вы русские? — Да. Мы русские».
Јесте ли Немци? — Нисмо. Руси смо. «Вы немцы? — Нет. Мы русские».
Јесу ли мушкарци ту? — Јесу. Сви су ту. «Мужчины здесь? —Да. Они все здесь».
А жене? — Нису. Жене су у продавници. «А женщины? — Нет. Женщины в магазине».

16. Прочитайте и переведите диалоги.
Разыграйте их, заменяя выделенные слова словами в скобках.

а) — Је ли Петар у соби?
— Не. Петар није у соби.
— Да ли је Александар овде?
Није. И он није у соби.
(Јован — Небојша, Милан — Драган)

б) — Јеси ли болесна?
-Нисам. Нисам болесна, здрава сам. Али, мој муж је болестан.
(отац, ујак, брат, син)

в) — Да ли сте Рус?
— Нисам. Немац сам. Александар је Рус.
(Србин, Енглез, Американац)

г) — Јесте ли сви на часу?
— Нисмо. Нисмо сви на часу. Јелена није ту.
(Драгана, Милица, Зорица)

17. Ответьте на вопросы по модели: Ја и Драган смо у ресторану. А Милица? — Милица није у ресторану.

Петар и Јелена су у соби. А Милош? Марија је студенткиња. А ви? Игор и Александар су туристи. А ми? Торба је на столици. А ташна? Професор је овде. А студенти? Под је зелен. А зид? Наша плажа је велика. А ваша? Оловка је на столу. А књига? Милош је у ресторану. А Зора?

Запомните:

— Ово је мој колега (моја колегиница, Петар, Марија)
— Драго ми је. (Мило ми је.) «Очень приятно». Добро вече! «Добрый вечер!»
Лаку ноћ! «Спокойной ночи!»

19. Прочитайте и переведите диалог.
Разыграйте его, заменяя выделенные слова словами в скобках.

Читайте также:  Приложения для английского языка бесплатные

— Добро вече. Ово је Татјана. Ово су Гордана и Драгица. Оне су моје пријатељице.
— Драго ми је.
— Мило ми је.
— Да ли сте Рускиња?
— Јесам. Моје име је Татјана, по имену оца ја сам Ивановна, а презиме је Петрова.

(Мери Смит — Енглескиња; Мари Шарон — Францускиња; Ерика Штајн — Немица; Кет Бити — Американка; Николај Иванович Петров — Рус)

20. Прочитайте и переведите описание любимой девушки.

Источник

Ответы на самые частые вопросы пользователей рунета
Adblock
detector